Основна школа у Суботинцу је отворена школске 1865-66.године. Прва школска зграда изграђена је 1890. године  на државном плацу преко пута куће Богоја Милошевића у којој се до тада одржавала школска настава. На истом школском дворишту, 1892.године, изграђена је нова школска зграда, друга по реду, а стара претворена у просторије за текуће потребе учитеља. У њој је било три учионице, два стана за учитеље и друге нуспросторије. На крову зграде саграђена је „Звонара“, која је служила да сваког јутра у 7:30 часова школски послужитељ звони и тиме обавештава ученике да је време за школу. Тридесетих година двадесетог века, због великих вибрација, звоно је пренето и окачено на греде између два дуда у школском дворишту.

У почетку, школовање ђака је била привилегија само за мушкарце из имућнијих породица. Први женски ђак, који се школовао у Суботинцу 1905/06.године, била је Загорка Јонић, ћерка учитеља Драгутина Јонића.

За време првог светског рата школа није радила, па су, после рата, школу похађали ученици и ученице и са 15 година старости.

Године 1919. у школу је уписано 26 ученика, а како је село нарастало, тако се повећавао и број ученика. Уочи другог светског рата број ученика је био 135.

За време другог светског рата школа је непрекидно радила, сем једног кратког периода када је у њој боравила немачка војска .

У послератном периоду, од 1947. до 1950.год. , школа у Суботинцу је била центар културног живота  у селу. Организовала је течајеве за описмењавање и организовала позоришне представе.

Године 1954. ресторан рудника „Шкриљац“ адаптиран је и прераста у осмогодишњу школу под називом „Озренски партизани“ . Кроз школу у Суботинцу прошао је велики број ученика, од којих је њих 112 завршило више и високе школе. Најпонатији међу њима су :

Гордана Јовић удата Брајовић – позната новинарка и песникиња, Дејан Тривунац – познати вајар.